Dakle samo da javim kaj je ispalo na kraju.....Nisam htio ići gledati auto i čekao sam da se proda jer ako odem i pogledam ga a auto ispadne dobar onda sam u problemima. I tako je i bilo, auto se prodao ali je stajao još par dana u salonu a kako ja svaki dan nekoliko puta prolazim pored tog salona tako sam ga i gledao. Nakon desetak dana auto je opet osvanuo u salonu, navodno kupac nije mogao dobiti novce od kartične kuće i auto je opet bio na prodaju. E onda sam išao ja njega pogledati da vidim ja kaj je to. Da sada ne komentiram salon i trgovca (ponašanjem i nastupom se ne razlikuje od švercera sa Jakuševca), auto mi se čini kao "tiha jeza". To je naravno samo moje mišljenje, kada je upalio sekundu-dvije nemiran rad nakon toga u redu, tih, miran, prima gas, milina. Motorni prostor je suh, nije oprano, nije masno ali imam dojam da nitko nije otvorio haubu koliko je auto star jer sve izgleda netaknuto i zapušteno. Unutrašnjost je krem boje i volan je katastrofa, sve što je moglo se poguliti sa njega se pogulilo, obloga vozačevih vrata oštečena, ostale su čini se ok, koža na prednjim sjedalima nije neka sreća, vrata se zatvaraju dobro osim zadnjih desnih koja ne sjedaju dobro i kod zatvaranja imaju limeni zvuk a ne onaj puni kao kod ostalih, prtljažnik je pohaban. Imam dojam da je auto imao vlasnika koji ne brine o ničemu pa tako ni o autu. Sve to me odbilo da ga idem isprobati u vožnji a i bojao sam se da ne bi stigao do benzinske koja je na 70m od salona koliko je benzina bilo u njemu. I drago mi je da sam ga išao gledati jer se barem ne grizem sada. I ne samo zbog ovog primjerka ali definitivno sam odustao od xc90 i usmjerio poglede na xc70
